Ornament i plastika. Afrika Okeanija Sibir.

Umschl. etwas berieben, Archivex. Edition Leipzig, mit Stempel auf Vorsatz. - Prevrati svetskoistorijskog znacaja desili su se u nedavnoj pro�losti osobito u Aziji i Africi. Narodi, koji su koliko jo� juce bili predmet kolonijalnog iskori�cavanja, oslobodili su se vlasti Evropljana i danas sami odlucuju o svojoj sada�njici i buducnosti. Dakako, ovaj proces dekolonizacije jo� nije zavr�en, ni u Africi ni u Okeaniji, ali njegovo okoncanje sigurno predstoji i samo je jo� pitanje vremena. Mada je vec u takozvanom veku otkrica zapocela ekspanzija Evrope koja je zahvatila celi svet, osnovni stav u najraz-licitijim naucnim granama na podrucju proucavanja kulture ostao je jo� dugo usredsredjen jedino na Evropu. Nauka o umetnosti, na primer, uzimala je u obzir gotovo iskljucivo evropski razvoj pocev�i od antike, pa i danas se jo� objavljuju obimna dela, op�ti pregledi, ciji autori jedva obracaju pa�nju na vanevropski materijal. U likovnoj umetnosti nastala je u tom pogledu izvesna promena tek kada je u prvoj deceniji na�eg stoleca jedna grupa umetnika, pre svega u Parizu, pocela da zapa�a "crnacku umetnost" ili "egzoticnu umetnost" i tako pokrenula "modu egzotizma" koja se brzo �irila. Svaki cas nam se pru�a prilika da procitamo kako su tek ti slikari uop�te otkrili "umetnost primitivnih naroda". Ovo tvrdjenje, medjutim, ne odgovara cinjenicama, jer su u XIX veku mnogobrojna vanevropska umetnicka dela vec bila dospela u etnolo�ke muzeje koji su se u to vreme brzo osnivali jedan za drugim, a razvoj etnologije kao posebne strucne nauke stvorio je pretpostavku za sistematsko istra�ivanje i ocenjivanje ove umetnosti. Uocen je znacaj koji vanevropskoj umetnosti - a u vezi s tim i preistorijskoj umetnosti - pripada u izradi nacrta za jednu univerzalnu istoriju umetnosti. Mada su preduslovi za saradnju izmedju etnologije i nauke o umetnosti, koja prete�no polazi od proucavanja evropskih prilika, u medjuvremenu postali povoljniji, ipak se s druge strane cuju glasovi koji izra�avaju nacelno sumnju prema takvoj saradnji. Cesto je preduziman poku�aj da se istaknu zajednicke osnovne crte umetnickih dela kao �to su ova ciji su primerci sjedinjeni u ovoj knjizi, i ne mo�e se reci da nedostaju napori da se ova umetnost shvati kao jedna celina i suoci sa odgovarajucom umetno�cu naroda na vi�im stupnjevima socijalno-ekonomskog razvitka, ili cak da se poka�e neka nacelna suprotnost medju njima. Ali svi ovi poku�aji uop�te ne mogu ili mogu samo ograniceno da izdr�e kriticku analizu. Cak i letimicno prelistavanje reprodukcija u ovoj svesci pru�a utisak tolike raznovrsnosti oblika i stila da vec i ovi cisto formalni kriterijumi cine pojam "umetnost primitivnih naroda" isto tako neobaveznim kao �to su, recimo, oznake "anticka umetnost", "evropska umetnost" ili "umetnost Azije". Ali i malo podrobnije bavljenje ovim problemima dovodi do slicnih rezultata. Moramo, razume se, pre svega da uka�emo na neke razlike koje proisticu iz specijalnog svojstva etnolo�kog materijala koji nam slu�i kao izvor.